(Ne)Izrečen

Svaki put kad nađem reči
da opišem svoje stanje svesti
shvatim da to nisu moje reči.
Neko ih je prvi izrekao.

Koliko god tražio
da budem originalan,
na kraju shvatim
da je to nemoguće.
Sve što hoću da kažem
je već izrečeno.

Veliki umovi pre mene
su rekli svoje,
a ostavili meni da
živim dosadan život.
Koji su oni izrekli.

Da živim po njihovim rečima
i da razmišljam o njihovim rečima
sve dok moje reči,
koje izgovaram
ne postanu njihove.

Ne bi me čudilo
da je ovo već izrečeno
Da ja samo ponavljam,
po ko zna koji put.